Marijana Mazalica
Vitamin D obuhvata grupu vitamina rastvorljivih u mastima. Sintetizuje se u organizmu kao posledica izlaganja suncu ili se unosi putem hrane i vitaminskih dodataka.
Zbog širokog spektra dejstva na organizam u odnosu na ostale vitamine često se postavlja pitanje da li je vitamin D vitamin ili hormon. To je zapravo prohormon koji naše telo proizvodi reagujući na sunčeve zrake. Receptori koji reaguju na vitamin D nalaze se u skoro svom ćelijama našeg tela. On se sintetiše u organizmu kao posledica direktne izloženosti sunčevoj svetlosti.
Vitamin D višestruko korisno utiče na naše zdravlje:¹
Iako je vitamin D jedini vitamin koji nastaje u organizmu, njegov nedostatak je česta pojava.
Nedostatak vitamina D je mnogo češći nego što se ranije mislilo, posebno među adolescentima, ženama i starijim osobama.
Do nedostatka vitamina D mogu dovesti neka stanja ili bolesti.
Osobe kod kojih može doći do nedostatka vitamina D su:²
Najefikasniji način da ljudski organizam proizvede vitamin D je izlaganje kože suncu, tačnije ultraljubičastim B zracima.
Dok se leti preporučuje izlaganje sunčevim zracima određeno vreme, zimi se, pored konzumacije hrane bogate vitaminom D, preporučuje i upotreba preparata na bazi ovog vitamina.
Vitamin D prisutan je većinom u namirnicama životinjskog porekla. Namirnice bogate vitaminom D uključuju ribu, morske plodove, punomasni sir, punomasni kefir i neke vrste gljiva (posebno šitake). Ima ga i u maslacu i žumancu.
Nedostatak vitamina D može se uspešno lečiti preparatima različitih oblika.
Bez obzira na oblik preparata, postoje preporuke doziranja kod pacijenata različite životne dobi.²
Kod odraslih osoba s nedostatkom vitamina D savetuje se doza održavanja od 1.500 do 2.000 IJ na dan.²
Jednostavnim krvnim testom može se odrediti nivo vitamina D, aktivnog oblika (25-OH) D u organizmu.
Preporuke za prevenciju nedostatka vitamina D bile bi sledeće:
Tokom dugotrajne suplementacije vitaminom D neophodno je redovno praćenje koncentracije kalcijuma u serumu i urinu, kao i provera funkcije bubrega određevanjem koncentracije kreatinina u serumu. Ukoliko je potrebno, dozu treba prilagoditi u skladu s koncentracijom u serumu.
Literatura: