Sportske povrede i primena topikalnih NSAIL

Prof. dr. Aleksandar Knežević, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

Sportske povrede su povrede mišićno-skeletnog sistema koje nastaju u sportskim aktivnostima ili prilikom rekreativnog vežbanja. One mogu biti posledica nezgoda, loše tehnike treninga, upotrebe neadekvatne opreme ili povrede usled preopterećenja –overuse povrede.

Čine oko 10% svih prijema u urgentni centar.

Sportisti, posebno profesionalni, izloženi su velikom riziku od povreda, ali i pritisku da se što pre nakon povrede vrate redovnim treninzima i takmičenju.

Najčešće sportske povrede predstavljaju uganuća, istegnuća, dislokacije, kontuzije i prelomi. Svaku od ovih povreda prati lokalno zapaljenje tkiva, koje izaziva bol, otok i ograničenu pokretljivost.

Inicijalno, osnovni princip lečenja ovakvih povreda je sličan, u zavisnosti od težine povrede. Predstavlja se skraćenicom PRICE (protection, rest, ice, compression and elevation) i započinje odmah nakon povređivanja.

Povrede mišćno-skeletnog sistema često su udružene s bolom. Da bi mogla nesmetano da se započne rehabilitacija nakon povrede, a potom da se, što pre, vrati redovnim trenizima, terapija bola ima veliki značaj.

Lekovi koji se najčešće koriste kod ovakvih povreda jesu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Jedna studija je pokazala da je 46% žena Nacionalne akademske atletske asocijacije (NCAA) i 38% muškaraca NCAA koji su imali bol usled sportske povrede koristilo nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) kao lek prvog izbora.

Lečenje je najviše usmereno na smanjenje otoka i bola, što se postiže njihovim antiinflamatornim i analgetičkim dejstvom. Putem modulacije imunog odgovora ubrzava se oporavak povređenog tkiva, a analgetskim delovanjem omogućava rano uključivanje pacijenata u proces rehabilitacije.

NSAIL se mogu primeniti intravenski, intramuskularno, peroralno i u vidu topikalnih preparata, ali se najčešće primenjuju peroralno, što je uprkos njihovoj visokoj efikasnosti često povezano s brojnim sistemskim neželjenim dejstvima.

Osnova farmakološkog dejstva NSAIL jeste inhibicija enzima ciklooksigenaze 1 i 2, čime se blokira stvaranje određenih prostaglandina, što pored korisnog antiinflamatornog odgovora može dovesti do ozbiljnih sistemskih neželjenih dejstava.

Prilikom dugotrajne upotrebe NSAIL postoji značajan rizik od gastrointestinalnih, kardiovaskularnih i bubrežnih komplikacija. Najčešće neželjeno dejstvo NSAIL-a jeste dispepsija, koja se javlja kod 5–50 odsto pacijenata.

Vrlo često sportisti uzimaju ove lekove bez konsultacije s lekarom, nesvesni navedenih potencijalnih neželjenih dejstava udruženih s njihovom upotrebom. Takođe, nisu informisani o tome koji lek i u kojoj dozi bi bio najbolji izbor za lečenje njihove povrede. 

Danas, veliku pažnju farmaceutske industrije privlače topikalni preparati NSAIL, koji deluju lokalno, s ciljem smanjenja neželjenih efekata koji se javljaju prilikom sistemske primene leka (peroralnim putem, intravenski, intramuskularno), te predstavljaju obećavajući pristup u terapiji bola ovih pacijenata.

Takođe, ovim načinom primene lekova smanjen je i rizik od interakcije lekova, kao i akumulacije lekova, čak i kod ponovljenih, dugoročnih upotreba.

Topikalni preparati mogu biti značajan altrenativni put administracije lekova kod nemogućnosti primene lekova per os ili kao adjuvantna terapija kada peroralna doza leka može biti smanjena u cilju prevencije neželjenih efekata leka.

Topikalni NSAIL deluju lokalno i ne zavise od sistemske apsorpcije i naknadne redistribucije u periferna tkiva. Shodno tome, lokalnu primenu NSAIL-a treba razlikovati od transdermalne primene leka, koja je dizajnirana da obezbedi aktivni lek u sistemskoj cirkulaciji i ispolji efekte na mestima udaljenim od mesta primene.

Stratum korneum epiderma ima značajnu ulogu prilikom perkutane apsorpcije leka. Takođe, na perkutanu apsorpciju leka utiču i brojni drugi faktori; liposolubilnost i hidosolubilnost

samog leka, veličina molekula, integritet kože, starosna dob, pol, hidratacija stratuma korneuma, formulacija leka...

Dosad su u praksi najbolju apsorpciju pokazale gel formulacije topikalnih NSAIL te im treba dati prednost u odnosu na druge formulacije.

Topikalni NSAIL uzrokuju minimalna neželjena dejstva, najčešće lokalno u vidu blagih iritacija kože: eritema, dermatitisa ili svraba, koji se povlače nakon prestanka njihove upotrebe.

S velikom popularizacijom sporta u svetu povećan je i rizik od sportskih povreda, čije lečenje predstavlja izazov i zahteva multidisciplinarni pristup s lekarom na čelu tima radi odluke o najefikasnijoj i najbezbednijoj medikamentoznoj terapiji u datom trenutku.

Topikalni nesteroidni antiinflamatorni lekovi su pokazali jednaku efikasnost u terapiji sportskih povreda kao i oralni NSAIL, uz redukovan broj ozbiljnih neželjenih dejstava. Zbog toga, kada god je to moguće, topikalni NSAIL treba da predstavljaju lek prvog izbora kod ovakvih povreda.

Literatura:

1. Veloso C., Cardoso C., Vitorino C. Topical fixed-dose combinations: A way of progress for pain management? Journal of Pharmaceutical Sciences. 2021 Oct;110(10):3345–61. doi:10.1016/j.xphs.2021.06.009
2. Dhillon H., Dhilllon S., Dhillon M. S. Current concepts in sports injury rehabilitation. Indian Journal of Orthopaedics. 2017 Oct;51(5):529–36. doi:10.4103/ortho.ijortho_226_17
3. Klinge S. A., Sawyer G. A. Effectiveness and safety of topical versus oral nonsteroidal anti-inflammatory drugs: A comprehensive review. The Physician and Sportsmedicine. 2013 May;41(2):64–74. doi:10.3810/psm.2013.05.2016
4. Manoukian M. A., Migdal C. W, Tembhekar A. R, Harris J. A, DeMesa C. Topical administration of ibuprofen for injured athletes: Considerations, formulations, and comparison to oral delivery. Sports Medicine - Open. 2017 Oct 5;3(1). doi:10.1186/s40798-017-0103-2
5. Lionberger. Topical nonsteroidal anti-inflammatory drugs for the treatment of pain due to soft tissue injury: Diclofenac epolamine topical patch. Journal of Pain Research. 2010 Nov;223. doi:10.2147/jpr.s13238
6. Vuurberg G., Kerkhoffs G. M. Topical nsaids significantly reduces pain in adults with acute musculoskeletal injuries. Evidence Based Medicine. 2016 Aug 12;21(5):187–8. doi:10.1136/ebmed-2016-110406
7. Akgol Gur S. T, Dogruyol S., Kocak A. O., Sanalp Menekse T., Akbas I., Betos Kocak M., et al. Topical capsaicin versus topical ibuprofen in acute musculoskeletal injuries: A randomized, double-blind trial. Hong Kong Journal of Emergency Medicine. 2020 Dec 10;30(4):210–6. doi:10.1177/1024907920975368
8. Nudo S., Jimenez‐Garcia J. A., Dover G. Efficacy of topical versus oral analgesic medication compared to a placebo in injured athletes: A systematic review with meta‐analysis. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports. 2023 Jun 6;33(10):1884–900. doi:10.1111/sms.14418