Predijabetes ili dijabetes – šta možete da jedete

Dr Slađana Spasić Ivanov, Specijalista interne medicine endokrinolog, Zdravstveni centar Surdulica

Šećerna bolest je po svojoj rasprostranjenosti u svetu označena kao globalni problem. U svetu oko 200 miliona ljudi boluje od dijabetesa, a u našoj zemlji preko 500.000. Preko 90% svih obolelih čine oboleli od tipa 2 dijabetesa. Sve države sveta su pozvane da formiraju svoju nacionalnu politiku prevencije, lečenja i brige za obolele od dijabetesa. Tako je pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja naše zemlje još 2002. izrađen Nacionalni vodič kliničke prakse za lečenje obolelih od dijabetesa

Pored medikamentne terapije, bilo tabletama, insulinom ili kombinacijom tableta i insulina, pravilna i uravnotežena ishrana je važna kako u programima prevencije tako i pri lečenju obolelih od šećerne bolesti. Naime, pravilna i uravnotežena ishrana predstavlja osnovni princip u regulisanju šećera u krvi svih bolesnika kako u fazi predijabetesa tako i kod obolelih. Dokazano je da se adekvatnom ishranom postiže željena težina, uspostavlja metabolička kontrola, eliminišu faktori rizika za komplikacije šećerene bolesti, a pre svega eliminišu se faktori rizika za koronaranu bolest.

Kako zdravoj populaciji, tako je i obolelilma od dijabetesa neophodna raznovrsna hrana. Hrana treba da bude nutritivno i energetski prilagođena svakom pacijentu individulano, i to u skladu sa njegovim načinom života, poslovima koje obavlja i fizičkom aktivnošću koju sprovodi. Energetske potrebe obolelih od šećerne bolesti približne su energetskim potrebama zdravih osoba. Dijetetska ishrana treba da ispuni određene uslove da bi na najefikasniji način zadovoljila potreba organizma:

1. da optimalno zadovolji odgovarajuće enregetske potrebe, koje su individualne za svakog bolesnika,
2. da sadrži odgovarajući odnos ugljenih hidrata, masti, belančevina, vitamina i minerala,
3. da se uzimanje hrane pravilno rasporedi u toku dana (tri obroka i dve užine),
4. da hrana bude raznovrsna i ukusno pripremljena.

U zavisnosti od telesne težine pacijenta, gojaznim pacijentima se preporučuje hipoenergetska ishrana do postizanja odgovarajuće telesne mase. Hiperenergetska ishrana se preporučuje bolesnicima sa smanjenom telesnom težinom sve dok ne dostignu idealnu telesnu težinu. Dnevne energetske potrebe određuju se prema uhranjenosti bolesnika, načinu lečenja i intenzitetu fizičke aktivnosti. Posebnu kategoriju čine trudnice sa dijabetesom, kojima se na ukupne energetske potrebe dodaje 300 kcal , dok se ženama u periodu laktacije dodaje 500 kcal na ukupne energetske potrebe.

Od ukupnog dnevnog energetskog unosa 55–60 odsto energije obezebeđuju ugljeni hidrati, 25–30 masti i 15 odsto belančevine. Kako to izgleda u praksi?

Ugljeni hidrati sa 55–60 odsto zastupljenosti ili 150–250 g dnevno (3–4 g šećera na kg telesne mase). Nije dozvoljeno unošenje manje od 100 g ugljenih hidrata dnevno jer bi nastao metabolički disbalans. Treba naglasiti da vrednost postprandijalne glikemije (nivoa glukoze u krvi nakon obroka) najviše zavisi od brzine apsorpcije hrane. Tako je nastao pojam glikemjskog indeksa za ugljene hidrate pojedinih namirnica, zavisno od brzine povećavanja nivoa glikemije. Bolesnicima i sa predijabetesom i sa dijabetesom treba savetovati da ne unose namirince sa vrlo visokim glikemijskim indeksom, jer će to neminovno dovesti do velike oscilacije postprandijalnih glikemija. Preporučuju se ugljeni hidrati iz namirnica s niskim glikemijskim indeksom, jer imaju sporiju apsorpciju u gastrointestinalnom traktu i održavaju ravnomerne vrednosti šećera u krvi posle obroka. Veličina glikemijskog indeksa zavisi i od načina pripremanja hrane. Hrana treba da je barena – kuvana, pečena, a ne pržena. Izbegavati namirnice koje sadrže šećere iz grupe disaharida i monosaharida: slatkiše, čokoladu, gazirane slatke napitke, džemove, slatka, kolače. Treba naglasiti da je i med namirnica sa visokim glikemijskim indeksom. Mahune imaju veliki kalorijski indeks, a mali glikemijskiji indeks, bogate su biljnim vlaknima. Treba ih jesti bar jednom nedeljno. Svakako, preporuka su hleb, pecivo i testetnina od intergralnog brašna.

Biljna vlakna se takođe preporučuju bolesnicima kako u fazi predijabetesa tako i obolelima. Biljna vlakna su ostaci biljne hrane koje ne razgrade enzimi u gastrointestinalnom traktu. Mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva. Rastvorljiva – solubilna biljna vlakna otežavaju delovanje gastrointestinalni enzima i smanjuju apsorpciju hrane u crevima. Nerastvorljiva – nesolubilna vlakna smanjuju motilitet i brzinu pražnjenja želuca utiču na pH u crevima i dovode do zadržavanja crevnog sadržaja. Biljna vlakna se nalaze u sledećim namirnicama: grašak, pasulj, sočivo, luk, paprika, paradajz, rotkva, soja, krompir, pšenica, kukuruz, kao i voću: kupina, malina, borovnica, jagoda, jabuka, maslina, orah, kruška, breskva. Dijeta obogaćena biljnim vlaknima ima povoljan efekat na glikoregulaciju kod obe kategorije bolesnika i preporučuje se unos ovih materija hranom u količini do 20 g dnevno. U zavisnosti od vrste povrća, preporuka je da se konzumira sirovo. Od voća se ne preporučuju: grožđe, šljive, smokve, lubenica, kompoti, suvo grožde, konzervisano voće, industrijski šećeri i svi konditorski proizvodi: bombone, džem, pekmez…

Belančevine su zastupljene sa 15 odsto (0,8 – 1 g/kg telesne mase). Predstavljaju osnovni gradivni materijal i bolesnici oboleli od dijabetesa imaju iste dnevne potrebe za proteinima kao i zdravi. Deci u periodu rasta i razvoja potrebno je 1,5 – 2 g/kg telesne mase dnevno. Trudnicama, obolelima od dijabetesa u stresnim stanjima (infekcija, hirurška intervencija) treba 30 g belančevina više od normalnog dnevnog unosa, a kod žena u periodu laktacije 20 g više od dnevnih potreba. Najmanje polovina dnevnog unosa proteina treba da bude životinjskog porekla da bi se obezbedila optimalna količina esencijalnih amino-kiselina (meso i zamene za meso, mleko i zamene za mleko). Belančevine biljnog porekla (hleb i zamena za hleb) ne mogu da zamene belančevine životinjskog porekla. Niskoproteinska ishrana se preporučuje obolelima sa dijabetesnom nefropatijom – oštećenjem bubrega, čija progresija može da se uspori smanjenim unosom proteina 0,6 – 0,8g/kg telesne težine. Preporučuju se mršava mesa koja su pravilno tehnički obrađena: pileće belo meso, junetina, ćuretina, u količini 80–130 g dnevno. Riba je takođe dobar izvor belančevina sa malo masti, naročito riba iz hladnih mora: losos, haringa, sardela, tuna, skuša, jer sadrže omega masne kiseline koje štite krvne sudove i preveniraju razvoj ateroskleroze snižavanjem LDL holesterola i triglicerida. Preporuka je da se koriste obrano mleko i mlečni proizvodi do maksimalno 1,8% mlečne masti.

Masti su zastupljne sa 25–30 od ukupnih dnevnih energetskih potreba 1 g/kg telesne težine, a kod gojaznih 0,7 – 0,8 g/kg/TT (masti sa zasićenim masnim kiselinama do 10%, sa polinezasićenim 8% i sa mononezasićenim 10–15%). Pacijenti sa povišenim vrednostima lipida u krvi treba da redukuju unos masti na ispod 25% dnevnog enregetskog unosa. Zasićene masti su životinjskog porekla i nalaze se u mesu, mesnim prerađevinama, iznutricama, mleku i mlečnim proizvodima. Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom ulju, lešniku, ulju semene repice. Polinezasićene masti nalazimo u suncokretovom i kukuruznom ulju, orahu, soji ribi... Dnevni unos bi trebalo da bude 70:30 u korist nezasićenih masti.

Viatmini i suplementi – Vitamini iz B grupe treba da budu adekvatno uneseni radi prevencije polinueropatije, kao i vitamini C i E. Neophodan je i unos minerala: hroma, cinka i magnezijuma.

Veštački zaslađivači su u masovnoj upotrebi u prehramebnoj industriji. Koriste se za zaslađivanje različite hrane i pića, ali za razliku od šećera, kod veštačkih zaslađivača kalorije su svedene na minimum. Pre pojave na tržištu hrane prošli su niz istraživanja kojima je provereno da li su ispravni za konzumaciju. Mišljenja su oprečna.

Alkohol nije poželjan za obolele od dijabetesa jer ima dosta kalorija. Ukoliko se konzumira, treba ga uzimati obavezno uz hranu, neposredno pre ili posle obroka, jer kod dijabetčara koji su na terapiji tabletama ili insulinom može izazavati dugotrajne i opasne hipoglikemije. Jedna čašica rakije ili jedna čaša vina na dan je dozvoljena količina unetog alkohola.

Reference:

1. Nacionalni vodič kliničke prakse za DM 2002. god.
2. Clasification and Diagnosis of Diabetes Standars of Medical Care in Diabetes 020 ADA 2020 Jan; 43 (supplement1): S14-S31
3. Medic-Zamaklar M.: Dijetetsko lečenje DM, DM, odabrana poglavlja 1, Beograd 107-125,1993.
4. Jovanović M., Metiljević S., Šećerna bolest, odabrana poglavlja 121-138,Kragujevac 1998.