Srbija

Zašto je migrena češća kod žena

Dr Milica Kovačević, neurolog, OB 013 „Studenica“, Kraljevo

Migrena je hereditarni paroksizmalni poremećaj koji potiče iz jedara moždanog stabla. Od drugih primarnih i sekundarnih glavobolja razlikuje je klasičan skup simptoma koji obuhvata jednostranu i žestoku, pulsirajuću glavobolju, mučninu, povraćanje, fotofobiju, fonofobiju i osmofobiju, kao i prolazne neurološke simptome koji se označavaju terminom aura. (1) Epidemiološke studije pokazuju da je godišnja incidencija migrene 370 na 100.000 osoba, a prevalencija 10–12% u populaciji ekonomski razvijenih zemalja, i to 4,8% kod muškaraca i 14,6% kod žena.(2) Tokom detinjstva prevalencija migrene je jednaka kod oba pola. Međutim, od puberteta migrena je dva do tri puta češća kod žena.(3) Pod uticajem hormona incidencija migrene raste u menarhi i tokom menstruacije, a pada tokom trudnoće i menopauze. 

Migrena se kod žena često javlja vezano za menstrualni ciklus, kod nekih pred ili na početku menstruacije, kod nekih u periodu ovulacije, a kod nekih  na kraju perioda krvarenja, bilo da je ono rezultat prirodnog ciklusa ili posledica redovnog uzimanja estrogenih hormona. Smatra se da je okidač menstrualne migrene predmenstrualni pad  koncentracije estrogena u krvi u predisponiranih žena, ali i promena serumske koncentracije prostaglandina i serotonina. Postoji više mehanizama u kojima je estrogen uključen u  modulaciju I aktivaciju centralnih puteva prenosa bola, od kojih se jedan temelji na uticaju estrogena na nivou upalnih medijatora – prostaglandina, citokina i peptida povezanog s kalcitoninskim genom (engl. calcitonin gene-related peptide, CGRP). Takođe, na početku krvarenja dolazi do otpuštanja prostaglandina iz endometrijuma I njegovog ulaska u cirkulaciju, što uzrokuje nastanak glavobolje, mučnine i dismenoreje. Poznato je da estrogen snižava prag za kortikalnu šireću depresiju (4).

Tokom trudnoće, s obzirom na brzi porast i stabilno visok nivo estrogena, često dolazi do promene intenziteta i obrasca pojave migrena. Kod nekih trudnica postaju češće i intenzivnije u prvom tromesečju trudnoće, dok u kasnijim mesecima dolazi do poboljšanja stanja, a kod oko 25% trudnica ne dolazi do promene. Često žene sa anamnezom menstrualne migrene i migrene bez aure tokom trudnoće, nakon početnog pogoršanja, imaju znatno manji broj migrena, što se pripisuje stabilnim, povišenim koncentracijama estrogena u krvi. Rezultati prospektivnih istraživanja nisu pokazali takav trend kod trudnica s migrenom sa aurom, moguće je i da se zbog uticaja estrogena migrena sa aurom prvi put upravo javi u trudnoći (5).

Tokom  dojenja u  postpartalnom periodu dolazi do naglog pada estrogena i često do egzacerbacije migrene, posebno kod žena s menstrualnom migrenom  ili migrenom povezanom s menstruacijom (6). Učestalost migrenskih napada kod žena koje doje po pravilu je smanjena zbog stabilnog povišenog nivoa estrogena.

Ulaskom  u menopauzu  većina  žena očekuje prestanak migrene s obzirom na činjenicu da se sa životnom dobi prevalencija mignene smanjuje. Kod nekih žena ne dolazi do promene učestalosti I intenziteta  migrenskih napada, kod nekih može doći do pogoršanja stanja, posebno u periodu perimenopauze, kada nivo estrogena oscilira. Kod žena koje u menopauzu  ulaze na prirodan način najčešće dolazi do regresije migrene, dok je  nagli, hirurški ulazak u menopauzu često povezan s povećanjem broja i intenziteta migrena.

U okviru povezanosti migrene s hormonskim promenama žena moraju se pomenuti i  migrene povezane sa egzogenim hormonskim promenama (usled hormonske kontracepcije, hormonske  supstitucione terapije, procesa vantelesne oplodnje i hirurških zahvata, poput adneksectomije) (7).



Literatura:

 

  1. Headache Classification Subcommittee of the International Headache Society. The International Classification of Headache Disorders. 2nd Edition. Cephalalgia 2004; 24 Suppl. 1: 1-160
  2. Lipton R. B., Stewart W. F., Scher A. L. Epidemiology and economic impact of migraine. Curr Med Res Opin 2001; 17(suppl 1):S4-12. 
  3. Breslau N, Rasmussen BK. The impact of migraine: epidemiology, risk factors, and co-morbidities. Neurology 2001; 56(suppl 1):S4-12.
  4. Karkhaneh A., Ansari M., Emamgholipour S., Rafiee M. H.The effectof 17b-estradiol on geneexpressionof calcitoningene-related peptide and some pro-inflammatory mediators in peripheral blood mononuclear cells from patients with pure menstrual migraine.Iran J Basic Med Sci 2015;18(9);894-901
  5. Bolay H.CSD as a therapeutic target for  migraine.Cephalalgia 2009;29(10);1125-8,DOI;10,1111/j.1468-2982,2009,01984.x.
  6. Burch R. Epidemiology and Treatment of Menstrual Migraine and Migraine During Pregnancy and Lactation: A Narrative Review.Headache 2022;60(1);200-16.DOI: 10.1111/head.13665.
  7. Kvisvik E. V., Stovner L. J.,Helde G., Bovim G., Linde M.Headache and migraine during pregnancy and puerperium: the MIGRA-study. J.Headache Pain 2011;12(4);443-51.DOI:10.1007/ s10194-011-0329-1.
  8. MacGregor E. A. Migraine,menopause and hormone replace-ment therapy. Post Reprod Health 2018; 24(1);11-8 DOI:10.1177/2053369117731172.