Srbija

Da li fizička aktivnost smanjuje rizik od komplikacija kod dijabetičara?

Dr Snežana Marinković, spec.interne medicine - endokrinolog

              Dijabetes je hronično oboljenje  koje se karkateriše visokim nivoom  šećera u krvi.To je  metabolički poremećaj  koji se javlja kada organizam nije u stanju da pravilno reguliše  nivo šećera  u krvi. Postoje u suštini dve glavne vrste dijabetesa – tip1 i tip2. Kod osoba sa dijabetesom tip1 njihov imunosistem napada i uništava  ćelije pankreasa (gušterače) koje proizvode insulin, hormon  koji omogućava  ćelijama  da koriste šećer iz krvi kao izvor energije. Kod osoba sa dijabetesom tip 2 organizam ili ne proizvodi  dovoljno insulina, ili ga ćelije ne mogu  efikasno koristiti (ovo stanje se zove insulinska rezistencija). Dijabetes melitus tip 2 je mnogo češći i povezan je s faktorima kao što su fizička neaktivnost, nezdrava ishrana, prekomerna telesna težina i genetska predispozicija.  Ova bolest  je hronična, ima progresivan tok i ukoliko se ne leči na najadekvatniji način i nije pod kontrolom, a vremenom dolazi do oštećenja raznih tkiva i organa, tj. može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Neke od najčešćih hroničnih komplikacija su:

  • Komplikacije na očima – dijabetesna retinopatija
  • Bubrežne komplikacije – dijabetesna nefropatija
  • Neurološke komplikacije – dijabetesna neuropatija
  • Kardiovaskularne komplikacije – hipertenzija, ateroskleroza, infarkt
  • Dijabetesno stopalo

 

                Redovna fizička aktivnost u sklopu promene načina životnog stila (pravilna ishrana, eliminacija štetnih navika, prestanak pušenja), pored terapije lekovima, ima  ključnu ulogu  u regulisanju nivoa šećera u krvi kod osoba s dijabetesom i na taj način smanjuje rizik od nastanka komplikacija. 

Kakva je korist od fizičke aktivnosti

  • Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin, tako da ćelije tkiva povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina (omogućeno je „otvaranje vrata“) pa osoba s dijabetesom koja vežba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije insulina, ili pak postepeno smanjiti doze insulina ili oralnog antidijabetika.
  • Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini kod osoba s dijabetesom tip 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počne s programom vežbanja, pažljivije kontroliše ishranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi.
  • Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa!
  • U studiji, u koju je bilo uključeno oko 14.000 osoba s dijabetesom, uočeno je da su oni koji su kontrolisali šećer u krvi četiri ili više puta dnevno imali i 50–70% manje komplikacija od onih koji to nisu.
  • Kardiovaskularni faktori rizika, koji u kombinaciji s dijabetesom dovode do aterosklerotske bolestisrca i krvnih sudova, mogu biti umanjeni fizičkom aktivnosti. 
  • Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostavljanje kontrole nad šećernom bolešću reflektuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost od lekova – kontrola nad svojom bolešću je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.

 

Kada treba vežbati

Jutro je najbolje vreme za vežbanje jer je dnevni ritam lučenja nekih drugih hormona, koji su u sadejstvu sa insulinom, takav da je jutro najpogodnije, a veče najlošije vreme dana za vežbanje.

Kada kontrolisati nivo šećera u krvi u odnosu na vežbanje?

Glukozu u krvi treba kontrolisati i pre i posle fizičke aktivnosti. Ukoliko je ta aktivnost dugotrajna ili jakog intenziteta, trebalo bi je meriti i tokom same aktivnosti.

Šta uključuje fizička aktivnost i koje su prednosti

Fizička aktivnost uključuje sve vrste kretanja koja povećavaju potrošnju energije, dok je vođeno vežbanje planski osmišljena fizička aktivnost.

Preporuke za fizičku aktivnost i vežbanje trebalo da budu prilagođene specifičnim potrebama svakog pojedinca.

Vrste preporučenih vežbi i fizičke aktivnosti

Aerobne vežbe

Aerobne vežbe uključuju kontinuiranu aktivnost velikih mišićnih grupa. To su aktivnosti poput hodanja, biciklizma, trčanja i plivanja, koje se oslanjaju prvenstveno na aerobne sisteme za proizvodnju energije.

Treninzi snage

Vežbe snage uključuju vežbe s tegovima, spravama za tegove ili elastičnim trakama za otpor, tj.vežbe sa opterećenjem.

Vežbe fleksibilnosti poboljšavaju opseg pokreta oko zglobova

Vežbe za ravnotežu pogoduju hodu i sprečavaju padove. Aktivnosti poput taj čija, joge i pilatesa kombinuju fleksibilnost, ravnotežu i otpor.

Koristi od vežbi i redovne fizičke aktivnosti kod dijabetesa tip 2

Prednosti aerobnih vežbi

Aerobni trening povećava (gustinu) broj i veličinu mitohondrija, tj.proizvodnju energije, osetljivost na insulin, oksidativne enzime, usklađenost i reaktivnost krvnih sudova, plućnu funkciju, imunološku funkciju i bolju preraspodelu minutnog volumena srca.

Kod osoba s dijabetesom tip 2 redovni trening smanjuje HbA1c, trigliceride, krvni pritisak i rezistenciju na insulin.

Alternativno, intervalni trening visokog intenziteta (HIIT) promoviše brzo poboljšanje oksidativnog kapaciteta skeletnih mišića, osetljivost na insulin i kontrolu glikemije kod odraslih s dijabetesom tip 2.

Prednosti vežbi snage

Dijabetes je nezavisni faktor rizika za nisku mišićnu snagu i ubrzani pad mišićne snage i funkcionalnog statusa.

Zdravstvene prednosti treninga snage za sve odrasle uključuju povećanje mišićne mase, telesne građe, snage, fizičke funkcije, mentalnog zdravlja, mineralne gustine kostiju, osetljivosti na insulin, krvnog pritiska, lipidnih profila i kardiovaskularnog zdravlja.

Prednosti treninga snage za osobe s dijabetesom tip 2 uključuju poboljšanje glikemijske kontrole, osetljivost na insulin, krvni pritisak, snagu i korekciju telesne mase.

Prednosti vežbi fleksibilnosti i ravnoteže

Vežbe fleksibilnosti i ravnoteže su važne za starije odrasle osobe s dijabetesom. Ograničena pokretljivost zglobova je često prisutna, što delimično dovodi do stvaranja uznapredovalih krajnjih oblika glikacije, koji se akumuliraju tokom normalnog starenja, a ubrzavaju hiperglikemijom.

Istezanje povećava opseg pokreta oko zglobova i fleksibilnost, ali ne utiče na kontrolu glikemije.

Trening ravnoteže može smanjiti rizik od padova poboljšanjem ravnoteže i hoda, čak i kada je prisutna periferna neuropatija.

Blagodeti treninga kao što su joga i taj či su manje prihvaćeni, iako joga promoviše bolju kontrolu glikemije, nivoa lipida i telesne mase kod odraslih sa dijabetesom tip 2.

Vežbanje taj čija može poboljšati kontrolu glikemije, ravnotežu, neuropatske simptome i neke dimenzije kvaliteta života kod odraslih osoba s dijabetesom i neuropatijom, iako nedostaju visokokvalitetne studije bazirane na primeni ovih tehnika.

Koja je optimalna doza fizičke aktivnosti za kontrolu šećera u krvi

 

 Klasične preporuke ADA/WHO/ACSM za dijabetes tip 2:

  1. Nedeljno aerobne aktivnosti: 150–300 min. umerenog ili 75–100 min. jačeg intenziteta
  2. Anaerobne vežbe  jačanja grupa mišića više puta nedeljno
  3. Vežbati tri puta nedeljno, pauza ne veća od dva dana
  4. 000 koraka dnevno 

Intenzitet fizičkih vežbi određen je pulsom:

  • 220 – godine života  = srčana frekvenca

 

Zaključak

Ne postoji specifična fizička aktivnost koja je najbolja za osobe s dijabetesom – radi se o pronalaženju onoga što odgovara organizmu, odnosno prilagođavanju specifičnim potrebama svakog pojedinca. Najbolje je pokušati s kombinacijom različitih vrsta aktivnosti. To je zato što svaka od aktivnosti ima različite prednosti i angažuje druge delove tela.

Fizička aktivnost I vežbanje dovode do optimalnije kontrole dijabetesa i samim tim sprečava i odlaže nastanak komplikacija same bolesti.

Zato, pokrenite se! BUDITE FIZIČKI AKTIVNI!

Važno je zapamtiti da je fizička aktivnost korisnija ako primenjujete zdrav režim ishrane, ne pušite i spavate dovoljno.

 

LITERATURA:

  1. Bull F. C., Al.Ansari S. S. ,Biddle S. et al.: WHO 2020 guideliness on physical activity and sedentary behavior. BrJ Sports Med 2020, 54:1451-1462
  2. American College of Sports Medicine Guidelines for Exercise testing and prescription Lippincorr Williams and Wilkins,2013.
  3. Della Valle E., Grimaldi R., Farinaro E.: Importance of physical activity for prevention of chronic diseases. Ann Ig. 2008 Sep-Oct;20(5):485-93.
  4. https://www.vodickrozdijabetes.rs- I sprečavanje nastanka komplikacija
  5. Summary of Revisions: Standards of Care in Diabetes - 2024i