Prof. dr Miodrag Vrbić, infektolog, klinika za infektivne I tropske bolesti, UKC Niš
Od definisanja sindroma stečene imunodeficijencije (AIDS) 1981. godine, kao terminalnog stanja karakterisanog oportunističkim infekcijama i malignitetima, HIV (human Immunodeficiency virus) infekcija u narednih 10 godina poprima pandemijske razmere.
Danas, zahvaljujući dinamičnom razvoju visokoefikasne antiretroviralne terapije (ART), HIV infekcija se smatra hroničnim stanjem koje se može kontrolisati, što ljudima koji žive s njom (PLWH-People Living With HIV) omogućava gotovo nepromenjenu dužinu i kvalitet života u odnosu na globalnu populaciju.
Ipak, HIV infekcija i dalje predstavlja veliki problem javnog zdravlja. Tako je do kraja decembra 2021. širom sveta bilo blizu 38,4 miliona PLWH, što čini 0,5% ukupne populacije, sa stopom prevalencije od 495 slučajeva na 100.000. U samoj 2021. je bilo oko 1,5 miliona novoinficiranih, dok je 650.000 preminulo od bolesti povezanih sa sidom.
U tom smislu, program Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS) postavio je takozvane 95-95-95 ciljeve ograničavanja HIV epidemije do 2030. godine. Proklamovana strategija podrazumeva da 95% PLWH zna svoj HIV status, njih 95% bude na lečenju, a 95% lečenih postigne stalnu virusološku supresiju.
Kako se procenjuje da još 15% (oko 5,9 miliona) inficiranih nije identifikovano i da za 25% (oko 9,7 miliona) identifikovanih nije dostupna terapija, realnost ostvarenja 95-95-95 ciljeva je neizvesna.
Odatle, s obzirom na i dalje visok godišnji broj novoinficiranih, pored planiranih mera UNAIDS-a, izuzetan značaj u ograničavanju epidemije HIV-1 infekcije ima prevencija njene transmisije. U tome važan faktor čine sistemska testiranja krvi dobrovoljnih davalaca i trudnica, kao i popularizacija bezbednog intravenskog korišćenja droga, pirsinga i tetovaža. Međutim, seksualni odnosi, kao osnovni i prirodni način širenja infekcije, predstavljaju najsloženiji problem prevencije njene transmisije.
U Sjedinjenim Državama (US) seksualni odnos je u 89% slučajeva put prenošenja infekcije HIV-1. Najveći procenat inficiranih su muškaraci koji imaju seksualne odnose s muškarcima (MSM – man who have sex with man). Njihova ukupna zastupljenost među PLWH je 66%, a samo među muškarcima 81%. U Republici Srbiji su date vrednosti i više. Aktuelno, MSM su zastupljeni u blizu 90% novoinficiranih i čine do 80% ukupnog broja PLWH.
Imajući u vidu postojeći rizik HIV-1 infekcije kod MSM, prvenstvena mera prevencije je povećan pristup ranom testiranju i započinjanju lečenja. Brojnim studijama je potvrđeno da virusološki uspešan tretman, karakterisan nemerljivim brojem virusnih kopija u krvi, u potpunosti eliminiše mogućnost transmisije infekcije.
Ostale mogućnosti smanjenja rizika HIV-1 infekcije su:
PEP
Postekspoziciona profilaksa podrazumeva ordiniranje kombinovanog antiretrovirusnog tretmana (cART) u prevenciji nastanka HIV-1 infekcije nakon rizičnih akcidenata.
Mogući akcidenti, najčešće okupacioni, jesu perkutane povrede oštrim instrumentom (lancetom, intramuskularnom, subkutanom ili hirurškom iglom) i kontakt sluzokože ili ledirane kože duže od 15 minuta s krvlju HIV pozitivnih pacijenta ili onih čiji je HIV status nepoznat, ali imaju faktori rizika za HIV infekciju. Neokupacioni rizici su analni i vaginalni seks, receptivni oralni seks sa ejakulacijom, kao i izmena igala, špriceva i drugog materijala pri intravenskom korišćenju droga.
PEP se idealno započinje nakon manje od četiri sata po ekspoziciji, ne kasnije od 72 sata. Sprovodi se 28 dana.
Za indikovanje PEP-a neophodno je znati status osobe koja je mogući izvor infekcije, što podrazumeva brzo testiranje na HIV, hepatitis B (HBV) i hepatitis C (HCV). Ukoliko je izvor poznato HIV pozitivan i na kontinuiranoj je cART, određuje se broj HIV virusnih kopija u krvi (viral load –VL). Kod detektabilnog VL PEP se individualizuje prema prethodnoj istoriji tretmana izvora i sprovedenim tesovima rezistencije virusa. Kod seksualne ekspozicije, ako izvor ima dokumentovano nemerljiv VL, PEP se ne preporučuje. U slučaju seksualne ekspozicije, neophodan je i potpuni pregled seksualnog zdravlja i savetovanje o kontracepciji.
Po započinjanju tretmana, nakon 48 sati se sprovode serološka ispitivaja na HIV, HBV i HCV radi identifikovanja već postojećih infekcija, a kod žena i testiranje na trudnoću. Nakon završetka tretmana određuje se HCV i HBV serološki status, ukoliko osoba koja je izvor ima potvrđenu ili suspektnu HCV ili HBV infekciju. HIV serološki status se određuje na kraju PEP-a i šest do osam nedelja kasnije.
PEP je efikasan u prevenciji HIV infekcije kada se pravilno uzima, ali nije 100% efikasan. Što pre se započne PEP, to bolje. Svaki sat se računa. U toku uzimanja PEP- a važno je da se nastave druge metode prevencije HIV-a, kao što je upotreba kondoma sa seksualnim partnerima i upotreba sterilnih igala prilikom ubrizgavanja droga.
PEP treba koristiti samo u hitnim situacijama. Nije namenjen za redovnu upotrebu kod osoba koje mogu biti često izložene HIV infekciji.
PrEP
Ukoliko postoji stalni rizik infekcije HIV-1 virusom, koristi se preekspoziciona profilaksa. U prvom redu se prepororučuje HIV negativnim MSM osobama koje ne upotrebljavaju dosledno kondome u odnosima s povremenim seksualnim partnerima ili čiji su partneri HIV pozitivni s nepoznatim ili dektabilnim VL. Pod istim uslovima PrEP se može uzeti u obzir i kod HIV negativnih heteroseksualnih žena i muškaraca. Dodatni markeri povećanog rizika za HIV infekciju su nedavna polno prenosiva infekcija ili upotreba droga kao dela seksualnog života (chemsex).
Nedelju dana pre započinjanja PrEP-a neophodan je dokumentovan negativan HIV test četvrte generacije. U slučaju sumnje na akutnu HIV infekciju potrebno je uraditi i test lančane polimerizacije (PCR) RNK HIV-a. Tokom PrEP-a, HIV test četvrte generacije se ponavlja za mesec dana, a potom na svaka tri meseca.
PrEP treba da bude pod nadzorom lekara sa iskustvom u HIV medicini. Podrazumeva uzimanje lekova protiv HIV-1 infekcije. Standardno se preporučuje kombinacija tenofovira (TDF) i emtricitabine (FTC), koformulisanih u jednoj tableti. Svakodnevno i u isto vreme uzima se po jedna tableta. Tretman se započinje sedam dana pre prve ekspozicije mogućoj HIV infekciji i prekida sedam dana nakon poslednje ekspozicije. Postoji i mogućnost sprovođenja PrEP-a injekcijama caboteravira s produženim oslobađanjem na svaka dva meseca.
Istovremeno, moguće je tabletarno uzimanje PrEP-a u okolnostima sporadičnih ekspozicija HIV infekciji, namenjeno samo MSM populaciji. Podrazumeva uzimanje dveju TDF/FTC tableta od dva do 24 časa pre seksualnog odnosa, potom još po jedne 24 i 48 časova nakon prve doze. Ovakva „na zahtev“ (povremena, pokrenuta događajima) prevencija HIV infekcije, mada je preporučena po vodičima PrEP-a, još uvek nije odobrena od američke Uprave za hranu i lekove (FDA) i Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Šta još treba znati o PrEP-u:
- Pre započinjanja PrEP-a neophodno je odrediti HBV status, jer kako se isti lekovi koriste i u tretmanu hroničnog B hepatitisa, po prekidanju terapije može doći do povećanog oštećenja jetre.
- PrEP na sprečava nastanak drugih polno prenosivih bolesti (sifilis, gonoreja, hlamidija, HCV i HBV infekcija, genitalni herpes…), čiji je skrining neophodan s početkom i tokom tretmana.
- Lekarsko praćenje tretmana neophodno je zbog potencijalnog uticaja PrEP-a na zdravlje bubrega i kostiju.
- Ako uzimate PrEP na svakodnevnom režimu, ali ste propustili doze u danima pre rizičnog seksa, lekar vam na osnovu podataka o poslednjih nekoliko dana tretmana može propisati PEP.
- PrEP se bez prekida treba promeniti u cART sa trostrukom kombinacijom antiretrovirotika u slučaju kliničkih i dijagnostičkih znakova HIV infekcije.
- PrEP se može nastaviti i tokom trudnoće i dojenja ako i dalje postoji rizik od dobijanja HIV infekcije.
U prevenciji transmisije HIV-1 infekcije u MSM populaciji PrEP je oko 99% efektivan ukoliko se redovno uzima, što podrazumeva savetovanje o adherenciji i njeno praćenje.
Za tretman se preporučuje generička formulacij PrEP-a, čija poboljšana isplativost ima suštinski značaj za njegovu upotrebu, a koja je dostupna u Republici Srbiji.
Literatura: